Радник је дужан да најкасније у року три дана од дана наступања привремене спријечености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању о томе достави послодавцу потврду надлежног доктора медицине.

У случају теже болести, умјесто радника, потврду послодавцу достављају чланови уже породице или друга лица са којима живи у породичном домаћинству.

Ако радник живи сам, потврду је дужан да достави у року од три дана након престанка разлога због којих није могао да достави потврду.

Доктор медицине је дужан да изда потврду о привременој спријечености.

Ако послодавац посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада, може да поднесе захтјев надлежном органу ради утврђивања здравствене способности радника, у складу са законом.

Начин издавања и садржај потврде о наступању привремене спријечености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању правилником прописује министар надлежан за послове здравља и социјалне заштите.

Радник, за вријеме привремене спријечености за рад има право на накнаду плате.

Накнада плате за вријеме привремене спријечености за рад због повреде на раду или професионалне болести, износи у висини од 100% просјечне плате коју је радник остварио у одговарајућем претходном периоду, или од плате коју би остварио да је радник био на раду.

Трајање права на накнаду, као и висина и начин остваривања права на накнаду плате за вријеме привремене спријечености за рад због болести и повреде, регулисано је прописима о здравственом осигурању.

Закон о раду