Портал јавне управе Републике Српске
Изабери: LATINICA ЋИРИЛИЦА Претражи портал:
Повећај фонтСтандардни фонтСмањи фонт
Додатно
Одштампај

Нотарске услуге

Надлежност нотара је утврђена у Закону о нотарима и Законима о измјенама и допунама Закона о нотарима (Службени гласници Републике Српске, бојеви: 2/05, 74/05, 91/06, 37/07, 50/10, 78/11, 20/14, 68/17), с тим да се надлежности у погледу нотарски обрађених исправа могу утврдити и у другим законима. Закон о нотарима дефинише надлежност нотара у поступцима и предузетим радњама када врши:

  • нотарску обраду исправа,
  • овјере и потврде,
  • послови по налогу суда или органа власти,
  • чување (депоновање).

Од 11. марта 2008. године у Републици Српској са радом је почело 56 именованих нотара који су организовани у Нотарску комору Републике Српске.

 

Надлежности нотара

Послови нотара
(1) Нотар је надлежан да предузима нотарску обраду исправа, издаје потврде, као и да овјерава потписе, рукознаке и преписе.
(2) Нотар може обављати остале послове који су му према овом закону допуштени.

Члан 65.

Нотарска обрада исправе

(1) Нотарска обрада исправе значи да је исправа у цјелости сачињена од стране нотара, у складу са одредбама члана 70. до 84. овог закона и тиме доказује у исправи записане изјаве, које су странке дале пред нотаром и које су оне својим потписом одобриле.
(2) Став 1. овог члана не искључује могућност да нацрт текста исправе могу сачинити странке или њихови законски заступници.

Члан 66.

Овјера и потврда
Овјера и потврда значи да је исправа сачињена у складу са одредбама чланова 87. до 96. овог закона.

Члан 67.

Налог суда или органа власти
Суд или други орган власти могу нотару, уз његову сагласност, повјерити вршење и других послова, који су у сагласности са његовом дјелатношћу. Ту спадају нарочито:
1. попис и печаћење оставинске имовине и стечајне масе,
2. процјене и јавне продаје /лицитације/ покретних ствари и некретнина у ванпарничном поступку, нарочито добровољне продаје,
3. раздиоба продајне цијене у извршном поступку.


Обавезе нотарске обраде исправа и нотарских потврда

Члан 68.

Правни послови за које је обавезна нотарска обрада исправа

(1) Правни послови који за своју правну ваљаност захтијевају нотарску обраду исправа односе се на:
1. правне послове о регулисању имовинских односа између брачних другова, као и између лица која живе у ванбрачној животној заједници,
2. располагања имовином малољетних и пословно неспособних лица,
3. правне послове којима се обећава нека чинидба као поклон с тим што се недостатак нотарске форме у овом случају надомјешта извршењем обећане чинидбе,
4. правне послове, чији је предмет пренос или стицање власништва или других стварних права на некретнинама,
5. оснивачка акта привредних друштава.

(2) Правни послови за које противно ставу 1. овог члана нису сачињене нотарски обрађене
исправе, ништави су.
(3) Независно од одредбе става 1. овог члана, обавезе нотарске обраде исправа могу бити предвиђене и у другим законима.
(4) Странке имају право захтијевати нотарску обраду исправа и за друге правне послове, који нису наведени у ставу 1. тач. 1. до 5. овог члана.
(5) Одредбе овог члана вриједе само тако дуго док не буду замијењене посебном регулативом о обавези нотарске обраде исправа, која их изричито у цјелини или у дијеловима ставља ван снаге.
(6) Припрема аката за нотарску обраду и овјеру исправа, као и за заступања странака пред нотарима, могу вршити адвокати.

Члан 68а.

Овлаштење нотара
Уколико су странке уговором или другој нотарској исправи овластиле нотара да може у име њих извршити одређене радње, као што је захтјев за упис права власништва и других стварних права и слично, такве радње ће нотар извршити у границама овлаштења из нотарске исправе, без издавања посебне пуномоћи.

Члан 69.

Правни послови за које је обавезна нотарска потврда

(1) Потврђивање статута као и све измјене статута привредних друштава захтијевају нотарску потврду.
(2) Утврђивање статута као и измјена статута, који нису нотарски потврђени, су ништави.
(3) Независно од одредбе става 1. овог члана обавезе нотарских потврда могу бити предвиђене и у другим законима.
(4) Одредбе овог члана вриједе само тако дуго док не буду замијењене посебном регулативом о обавези нотарских потврда, која их изричито у цјелини или у дијеловима ставља ван снаге.

 

 Члан 87.

Потврде и овјере

(1) О стварима, које су регулисане у члановима 88. до 96. овог закона, нотар издаје потврде или овјере.
(2) Ако одредбама чланова 88. до 96. овог закона није прописано што друго, код потврда и овјера је, умјесто изворника у смислу члана 70. овог закона, довољна је исправа која мора садржавати свједочење нотара, његов потпис, печат, као и мјесто и датум издавања.

Члан 88.

Овјера преписа

(1) Нотар ће овјерити само препис који је састављен у нотарској канцеларији, односно сачињен уз помоћ апарата за фотокопирање у нотарској канцеларији. С преписом је изједначена фотокопија исправе.
(2) Препис се мора слагати с исправом и у правопису, интерпункцији и скраћивању ријечи. Ако су у исправи нека мјеста преиначена, брисана, прецртана, уметнута или додана, мора се то у овјери навести. У овјери ће се навести и је ли исправа подерана, оштећена, или иначе по вањском облику очито сумњива, осим ако то већ није видљиво из самог преписа или фотокопије.
(3) Нотар мора тачно упоредити препис с исправом и ако утврди да се слаже, потврдиће то на самом препису, а уз то ће навести да је то препис исправе коју је странка означила као оригинал, или да је то препис овјереног преписа исправе, да ли су и у којој су форми плаћене пристојбе, да ли је писан руком или машином или којим другим механичким или хемијским средством, оловком или пером, и гдје се, по његовом знању или по тврђењу странке, налази оригинал, а ако га је странка донијела, име и пребивалиште те странке.
(4) Ако се на исправи налази каква примједба или клаузула и она ће се унијети у препис.
(5) Кад се овјерава препис једног дијела исправе или извод из које исправе, из преписа се мора јасно назначити који су дијелови исправе остали непреписани.

Члан 89.

Овјера извода из трговачких или пословних књига
При овјери извода из трговачких или пословних књига нотар ће упоредити извод с односним ставкама изворне књиге и написаће на изводу клаузулу овјере с примједбом да се извод потпуно слаже с одговарајућим ставкама изворне књиге. У изводу ће се назначити датум прегледа трговачке односно пословне књиге.

Члан 90.

Овјера потписа

(1) Нотар може потврдити да је странка у његовој присутности својеручно потписала писмено, или свој потпис на њега ставила, или да је потпис, који је већ на писмену, пред њим признала као свој.
(2) Идентитет странке мора се утврдити у складу с одредбама члана 77. овог закона.
(3) Овјера ће се ставити на изворном писмену уз назнаку, на који је начин утврђен идентитет и додатак да је потпис истинит, те онда ставити датум, потпис и службени печат нотара.
(4) Нотар је дужан провјерити писмено само у смислу да ли по закону постоје разлози за одбијање
вршење службене радње.
(5) Уколико су испуњени услови става 4. овог члана, нотар може овјерити и потпис на писмену које није састављено на службеном језику.
(6) Ако је странка слијепа или ако не зна читати, нотар ће јој прочитати писмено прије него што овјери потпис, а ако нотар не зна језик на коме је писмено написано, писмено ће прочитати судски тумач, што ће се навести у овјери.
(7) Ако се овјерава потпис лица као заступника правног лица или органа, нотар може у овјери
потврдити да се то лице потписало за правно лице или орган само ако је нотар претходно утврдио да је то лице овлаштено то учинити.

Члан 91.

Потврда о времену предочавања писмена

(1) Вријеме кад је писмено нотару или у његовој присутности којем другом лицу предочено, потврдиће се на самом писмену уз тачну назнаку дана, мјесеца, године, а ако то странка захтијева, и сата.
(2) Ако то странка захтијева, мора се утврдити и идентитет лица које је писмено предочило и лица којем је писмено предочено. У потврди ће се назначити на који је начин утврђен идентитет тих лица.

Члан 92.

Потврда о животу неког лица

(1) Нотар може потврдити да је неко лице живо, ако га лично и по имену познаје.
(2) У исправи, која ће се странци издати, потврдиће се да је то лице било пред нотаром, уз назнаку дана, мјесеца и године, а на захтјев странке, и сата, кад се то догодило и како је утврђен његов идентитет.

Члан 93.

Потврда о овлаштењу за заступање

(1) Нотар је овлаштен издати потврду о овлаштењу за заступање ако то овлаштење произилази из судског или другог регистра. Таква потврда има исту доказну снагу као и потврда регистарског суда.
(2) Нотар ће потврду из става 1. овога члана издати само ако је претходно обавио увид у регистар или овјерени извод из регистра. У потврди ће се назначити дан увида у регистар, односно дан издавања извода из регистра.

Члан 94.

Потврде о другим чињеницама из регистра

(1) Нотар може издати потврду о постојању или сједишту неког правног лица, о статусним промјенама или другим правно важним чињеницама, ако оне произилазе из јавног регистра.
(2) У случају из става 1. овога члана нотар је дужан поступати на начин који је прописан у члану 93. став 2. овог закона.

Члан 95.

Потврђивање закључака органа правног лица

(1) Ако је нотар позван да потврди закључке скупштине или сједнице неког другог органа правног лица, у записник ће унијети дан и вријеме сједнице, затим ће описати све што се у његовом присуству догађало, предлагало и изјавило, уколико је то важно за просуђивање правилности поступка, а посебно закључке донијете на сједници. Он ће потврдити и све друго што је законом прописано.
(2) Записник из става 1. овога члана, потписаће и лице које је предсједавало сједници.
(3) На захтјев се може утврдити и идентитет предсједника и других лица која су била присутна састанку, а у записнику ће се навести како је њихов идентитет утврђен.

Члан 96.

Потврда других чињеница

(1) На захтјев заинтересованих лица нотар може потврдити и чињенице које су се догодиле у његовом присуству, попут расправа о понудама, лицитације, жријебања или изјаве лица о чињеницама и стањима за које је нотар сам или уз учешће стручних лица сазнао.
(2) О потврђивању чињеница из става 1. овога члана нотар ће саставити записник, у којем ће се навести мјесто, вријеме, имена и адресе странака и других учесника те тачан опис онога што се у његовом присуству догодило или што је иначе утврдио. Записник ће потписати сви учесници. Ако који од учесника одбије потписати записник, нотар ће то назначити у записнику.
(3) У записнику из става 2. овога члана посебно ће се назначити како је утврђен идентитет странака на које се потврда односи.