Збрињавање вишка радника
Послодавац је дужан да донесе програм рјешавања вишка радника (у даљем тексту: програм), ако утврди да ће због технолошких, економских или организационих разлога у оквиру периода од 90 дана доћи до престанка потребе за радом радника који су у радном односу на неодређено вријеме, и то за најмање:
- 10 радника код послодавца који има у радном односу више од 30, а мање од 100 запослених на неодређено вријеме;
- 10% радника код послодавца који има у радном односу више од 100 запослених на неодређено вријеме;
- 30 радника код послодавца који има у радном односу преко 300 запослених на неодређено вријеме.
Програм је дужан да донесе и послодавац који утврди да ће доћи до престанка потребе за радом најмање 30 радника у оквиру периода од 90 дана, из разлога наведених у ставу 1. овог члана, без обзира на укупан број запослених код послодавца.
Програм обавезно садржи:
- разлоге престанка потребе за радом радника;
- укупан број радника код послодавца;
- број, квалификациону структуру, године старости и стаж осигурања радника који су вишак и послове које обављају;
- критеријуме за утврђивање вишка радника;
- мјере за запошљавање: премјештај на друге послове, рад код другог послодавца, преквалификација или доквалификација, непуно радно вријеме али не краће од половине пуног радног времена и друге мјере,
- средства за решавање социјално-економског положаја вишка запослених;
- рок у коме ће бити отказан уговор о раду.
Послодавац је дужан да приједлог програма достави синдикату или савјету радника и Заводу најкасније осам дана од дана утврђивања приједлога програма, ради давања мишљења.
Синдикат или савјет радника дужан је да достави мишљење на приједлог програма у року од 15 дана од дана достављања приједлога програма.
Завод је дужан да достави послодавцу приједлог могућности обезбјеђења преквалификације, доквалификације, самозапошљавања, запошљавања код других послодаваца, као и друге мјере за ново запошљавање вишка радника.
Послодавац је дужан да размотри мишљење синдиката и Завода, и да их обавјести о свом ставу у року од осам дана од дана достављања мишљења.
Критеријум за утврђивање вишка радника из члана 161. став 1. тачка 4) Закона о раду не може да буде одсуствовање радника са рада због привремене спријечености за рад, трудноће, породиљског одсуства, његе дјетета и посебне његе дјетета.