Усвојење је чин преношења родитељских права и дужности на особу или особе које нису биолошки родитељи усвојеника. То је правни акт којим се посредством органа старатељства између два лица, усвојиоца и усвојеника, заснива однос који постоји између родитеља и детета. У савременим законодавствима регулисано је као институт потпуног, а ређе непотпуног, односно нераскидивог и раскидивог односа. Као важан животни догађај, усвојење престаје да буде потпуна тајна за усвојенике већ се тежи ка томе да се однос одржава као однос родитељ-дете, при чему дијете треба да буде упознато са фактичким стањем.

За пуноважност усвојења потребно је да су усвојилац и усвојеникови родитељи, односно стараоци усвојеника о томе дали своју сагласност пред надлежним органом старатељства.

За усвојење малољетног лица старијег од 10 година, потребна је његова сагласност.

Врсте усвојења

Непотпуним усвојењем се између усвојеника и усвојиоца и његових потомака заснивају односи сродства, као и права и дужности која по закону постоје између родитеља и дјеце ако законом није друкчије одређено.

Непотпуно усвојење не утиче на права и дужности усвојеника према његовим родитељима и другим сродницима. За непотпуно усвојење потребан је пристанак оба родитеља дјетета, ако дијете има родитеље.

Потпуним усвојењем се између усвојиоца и његових сродника и усвојеника и његових потомака заснивају односи сродства, као да се ради о крвном сродству.

Потпуно усвојити се може само дијете узраста до пет година, које нема живе родитеље, или су му родитељи непознати, односно који су дијете напустили, а више од једне године не зна им се мјесто боравка, или чији су родитељи пред надлежним органима старатељства пристали да њихово дијете буде потпуно усвојено.

Потпуно усвојити могу само брачни супружници заједнички, ако су оба или један од њих старији од усвојеника најмање 18 година.

Потпуно усвојити може и брачни супружник родитеља дјетета које се усваја, с тим што у том случају разлика у годинама између усвојеника и усвојиоца може бити и мања од 18 година

Поступак заснивања усвојења

Лице које жели усвојити подноси захтјев органу старатељства. Органи старатељства су центри за социјални рад.

Центар за социјални рад као установа социјалне заштите са јавним овлаштењима оснива општина, у складу са критеријима и планом мреже центара за социјални рад који утврђује Република.

За вођење поступка усвојења надлежан је орган старатељства према пребивалишту малољетника, односно боравишту, ако се пребивалиште не може утврдити.

У поступку за усвојење орган старатељства ће по службеној дужности прибавити мишљење о постојању услова и подобности лица које жели усвојити од органа старатељства према пребивалишту тога лица, одговарајућих организација и стручњака (социјални радник, психолог, љекар, педагог и други).

Ако орган старатељства нађе да су испуњени услови прописани овим законом, донијеће рјешење о заснивању усвојења, а ако ти услови нису испуњени, рјешењем ће одбити захтјев за усвојење.