Заједница живота жене и мушкараца која није правно уређена на начин прописан овим законом (ванбрачна заједница) изједначена је са брачном заједницом у погледу права на међусобно издржавање и других имовинско-правних односа, под условима и на начин прописан овим законом.

Имовински односи лица из ванбрачне заједнице

Имовина стечена радом лица у ванбрачној заједници која је трајала дуже времена сматра се њиховом заједничком имовином.

Код диобе имовине из претходног става сходно се примјењују одредбе о диоби заједничке имовине брачних супружника.

Издржавање лица из ванбрачне заједнице

Ако је престала ванбрачна заједница која је трајала три године и дуже, лице има право на издржавање од другог лица, под истим условима који су прописани и за издржавање брачних супружника

Тужба за издржавање може се поднијети у року од једне године од престанка ванбрачне заједнице.

Суд може одбити захтјев ако издржавање тражи лице које се без озбиљног повода од стране другог лица грубо или недолично понашало у ванбрачној заједници, или ако би његов захтјев представљао очиту неправду за друго лице.

Суд може одлучити да обавеза издржавања лица траје одређено вријеме, нарочито у случају када је тражилац издржавања у могућности да у догледно вријеме на други начин обезбиједи средства за живот.

У оправданим случајевима суд може обавезу издржавања продужити.

Тужба за продужење издржавања може се поднијети само до истека времена за које је издржавање одређено.

Право на издржавање престаје ако лице које то право користи, ступи у брак или је постало недостојно тог права.

Ванбрачни отац дужан је да, сразмјерно својим могућностима, издржава мајку свог ванбрачног дјетета за вријеме од три мјесеца прије порођаја и једну годину након порођаја, ако мајка нема довољно средстава за живот.