У Републици Српској постоје три нивоа организованости пољопривредних произвођача, тако да свака групација захтјева различит приступ и одговарајуће модалитете финансирања, с тим да се сви ти модалитати темеље на тржишним принципима, уз неминовност одређеног, амортизовања услова мјерама интервенције државе.

Прва групација произвођача су правна лица у примарној производњи, доради и преради пољопривредних производа, који својом производњом и пословним односом, чине поуздане, тржишне и привредне субјекте, способне за тржишну конкуренцију.

Друга групација су произвођачи, физичка лица, (комерцијална газдинства), чија је производња респектабилна за тржиште са становишта структуре, количина и квалитета и дугорочне орјентације произвођача. Ова групација произвођача представља, у правом смислу ријечи, производне јединице, односно комерцијална газдинства која се уз релативно малу подршу у будућности, могу трансформисати у правна лица, што би представљало значајан квалитет у сфери привређивања.

Трећа групација произвођача је организована у пољопривредне задруге за коју је, такође, потребно имати базу података. Задругари као оснивачи, својом производњом и односом према својој асоцијацији (Задрузи), предстсвљају гаранцију код банака и других пословних партнера, за успостављање стабилног, пословног односа. Пословање Задруга је уређено, прије свега, законом о задругама, тако да оне као правна лица могу ступати у пословне односе са свим субјектима и институцијама ради непосредних интереса својих оснивача, односно задругара. То се односи, прије свега, на организовање производње, примјену савремене технике и технологије, пласман на домаћем и иностраном тржишту, формирање тржишних берзи и других видова организовања произвођача.