Штедња је чување материјалних добара или новца. Проводи се одгађањем односно ограничавањем потрошње за одређено вријеме или тако што се чувају добра од бескорисног или друштвено мање корисног трошења у односу на друге потребе.

Да би се започела штедња потребно је отићи у банку, отворити штедну књижицу и уложити почетни износ новца који је намјењен за штедњу. Свака банка нуди своје видове штедње, али у суштини они се заснивају на истим принципима. Основне разлике су у камати коју банка даје, временском периоду штедње, бенефицијама које носи штедња и слично.

Врсте штедње

У суштини, основна подјела штедње изгледа овако:

• неорочена штедња (штедња по виђењу),
• орочена штедња,
• кумулативна штедња, и
• рентна штедња.

Неорочена штедња или штедња по виђењу је штедња код које штедиша има право потпуног располагања са својим новцем.

Основне особине неорочене штедње су:

• најниже камате од свих категорија штедње (између 0.5% и 1.0% годишње),
• новац се може подићи у сваком тренутку, и
• током штедње, могу се улагати додатна новчана средства.

Орочена штедња је вид штедње код ког се средства орочавају на одређени временски период. Камата је већа од неорочене штедње.

Основне особине орочене штедње су:

• високе камате у односу на остале видове штедње,
• новац се може подићи у сваком тренутку, али се добија знатно мања камата, и
• током штедње, не могу се улагати додатна новчана средства.

Ако се посматрају комерцијалне банке, каматна стопа на орочену штедњу се креће између 2% - 7%. Каматна стопа коју даје банка највише зависи од времена на које се новац орочава. Што више времена је новац орочен, то је камата већа.

Постоје и посебни облици орочене штедње, као што су дјечија штедња, студентска штедња и сл. У суштини све су ово орочене штедње само се разликују по камати, времену орочења и количини новца која се мора или може орочити.

Кумулативна штедња је вид орочене штедње који дозвољава улагање додатних средстава (кумулацију) током периода орочења.

Основне особине кумулативне штедње су:

• новац се може подићи у сваком тренутку, при чему се најчешће добија пола износа од уговорене камате,
• током штедње, могу се улагати додатна новчана средства, и
• на крају године, обрачунава се камата на комплетан износ, без обзира кад је који дио износа подствљен (дакле, ако смо штедњу почели у јануару, а у децембру додајемо одређени износ, за само мјесец дана добија се камата као да је тај износ стајао на рачуну од јануара).

Каматне стопе на кумулативну штедњу су обично за нијансу ниже од орочене штедње и крећу се између 3% - 5%. Кумулативна штедња се обично уговара на рок од 365 или 730 дана. Овај вид штедње се сматра за добро рјешење ако се не располаже са почетним капиталом.

Рентна штедња је посебан штедни производ који омогућава остваривање ренте - располагање каматом на уложена новчана средства. Камата се исплаћује у времену трајања штедње као рента, односно као додатни редовни приход

Начини располагања каматом: мјесечно, тромјесечно, полугодишње, годишње.

Штедња у банкама

Пројект континуираног праћења кориштења услуга банака од стране БХ грађана под називом ФМДС (Финанциал Маркет дата Сервице), које проводи ГфК БХ Центар за истраживање тржишта, показује да у БиХ само око 10% грађана штеди новац у банкама, док их двоструко више и даље новац чува код куће.

Стара је тврдња, помало већ профанирана али несумњиво истинита, да је штедња мудрост трошења . Али је ли могуће штедјети у земљи која има тако лошу економску слику каква је у БиХ? Суморне бројке о званичном броју незапослених грађана и просјечној плаћи тешко да би могле говорити у прилог тому, али ова прича има и своју другу страну, а та је да банке у БиХ стално биљеже позитивне резултате свога пословања и да штедња грађана стално расте.

Новац је могуће штедјети на различите начине осим држања новца на штедном рачуну у банци, примјерице инвестирањем у некретнине или дионице, улагањем у животно осигурање и сл. Ипак интерес грађана за штедњу није особито велик. Према истраживању ГфК БХ Центра за истраживање чак 2/3 грађана БиХ је изјавило да уопће не штеди, при чему је тај број у РС-у знатно већи и износи високих 79%, док је у ФБиХ 58%.

Од свих облика штедње чување готовине код куће је још увијек најчешћи начин и на њега практицира 22% грађана. За штедњу у банци се одлучило око 10% БХ грађана старијих од 15 година, а на улагање у властити посао њих 5%. С обзиром да реформа мировинског сустава у БиХ није још увијек актуална податак да се свега 2,5% грађана одлучило на животно осигурање није изненађујући. Сви остали облици штедње су још мање заступљени.

Занимљиво да се мушкарци и жене у БиХ међусобно углавном не разликују значајније када је ријеч о томе који од облика штедње преферирају изузев када је ријеч о улагању у властити посао, што је вид штедње ипак типичнији за мушкарце. У правилу, особе вишег и високог образовања су те које све облике штедње више користе, а сходно томе исто се може режи и за особе које се налазе на средњим и вишим позицијама у пословној хијерархији. Јасно да је економска моћ боље образованих и боље пословно позиционираних таква да им омогућује не само да већи број њих штеди, него и да истодобно користе више различитих облика штедње и инвестиција.

Од свих испитаних скупина, приватни подузетници су ти међу којима има најмање оних који не штеде ни на који начин, а посве је јасно да их се највише одлучује да штеде кроз улагање у властити посао. Умировљеници су према свим званичним статистикама најугроженија скупина друштва, што се зрцали и у чињеници да међу њима има далеко највише оних који никако не штеде чак 77%.

Закон о штедно-кредитним организацијама